da smo ovih dana u nekom slavljeničkom zanosu ja tj. Gordi i Wish odlučili malo putovati, reklo bi se radovati životu, po lijepoj našoj.
Nećemo dugo - desetak dana. Budite strpljivi vratimo se sa novim pričama.
Znate već kako ih život piše...
« Jedeš govna pisac ? « pitao ga je bilježnik njegovih zlo-djela gledajući ga onako sa ramena a sa neskrivenim gađenjem.
« To sam radio zadnjih mjeseci, repati, sad samo povraćam ! « govorio je pisac između grcanja nekog sad već neprepoznatljivog jela i žuči koji su se u mlazovima slivali iz njega u wc školjku izbacujući svu gadost i bol koja se nakupljala.
« Nisam znao da možeš pojesti toliko govana. Mislio sam da me nemožeš više ničim iznenaditi « konstatirao je pisar njegovih dobrih dijela okrećući glavu od neugodnog smrada što ga je pisac stvarao.
« Žao mi je pernati i sam sebe još uvijek iznenađujem « iscrpljeno i pomirljivo reče pisac vadeći glavu iz školjke prebacujući je pod mlaz hladne vode tuša.
« Koji ti je vrag to trebalo ?! « sprdao se vrag sa desnog ramena.umirući od smijeha.
« Ubit ću te.« reče pisac ozbiljno spreman na sve. Repati podvuče rep.
« Stvarno pisac – zašto si se pokušao vratiti toj ženi ? « pitao je anđel sa njegovog lijevog ramena.
Pisac malaksalo otetura do sobe i baci se na krevet. Kapljice vode napraviše auru oko njega.
« Do tad nisam vidio cijelokupnu sliku, a i ono što sam vidio bilo je moja obmana, maja, varka. Al je bilo lijepo « pričao je mirno i razborito sam sa sobom nakon dugo vremena.
« Puno je te ljepote bilo u tebi. Cijelu si školjku napunio s njom i to više puta ! « dobaci vrag.
« Kod Vas ljudi puno lijepih stvari završi u wc-u ! « na piščevo zaprepaštenje anđel u njemu prihvati zajedljive upadice vraga u njemu.
« Bilo kako bilo vas dvojica besmrtnih nikad ne biste saznali neke stvari bez mene «
Uhvatio ih je tamo gdje nisu ništa mogli proturiječiti. A onda se otvorila brana i golema energija poteče stvorena riječima koje su navirale iz njega.
« Sve vaše bi bilo uzaludno bez mene, a moja strast bi bila uzaludna bez nje.
Nikad vi ne bi saznali kako je ljubiti njene usne bez mene nit kako joj zastaje dah kad joj stisneš grudi onako bogate, pune želje. Ne biste osjetili ljepotu predanosti dok ste u njoj niti strast i divljinu dok joj palite tijelo, pa je tjerate da od plemkinje postane prostakuša koja vas jaše dok vam krv svom silinom razbija naslage gliba, mulja i pepela nataložene godinama po venama. Onda oživite kad joj prođete rukama kroz kosu, a onda ona tom valovitom dugom kosom prođe preko vas cijelog čineći vas pokorenim dok vam se tijelo grči od užitka.
Nepoznata bi vam bila slast okusa njenih bedara i onog mjesta do kojeg mogu samo odabrani.
Kako biste osjetili njenu zahvalnost iskazanu zagrljajem nakon svega da vam nije mene. «
« Uuuuh pakleno dobro si ovo rekao « prostenja repati vidno uzbuđen
« Božanstveno, dragi moj, božanstveno ! « razletio se anđel od sreće
« Onda sam je zavolio «
« Ljubav ! fuuuuuuj « razočarano i s gađenjem procijedi vrag
« Ljubav ! mmmmmm « sa zanosom zapjeva anđel « Dakle znaš što je ljubav ! «
« Eh « čuo se tužan piščev uzdah glasno iako je bio šapatom rečen.
Baš svi su znali za njih.
On je pak znao od prvog dana da se ne smije zanositi i da je sve to samo još jedna ljubavna avantura koja ne može niti biti išta više. Avanture valjda moraju biti prolazne. Ta znao je to iz iskustva.
Znao je da je u braku. Kakvom takvom i da je mlada, lijepa i pametna
i da možeš godinama pričati s njom o svemu i svačemu, al tek ponekad biti njen, a ona njegova.
Znao je sve o njoj s vremenom, a ona sve o njemu. Takva bila. On joj bio i ljubavnik i najbolji prijatelj, gotovo brat.
Bio je to onaj Klik na prvi pogled kad su se upoznali, potom želja. Kasnije kao da su živjeli u braku. Prvi dio tog braka je popunjavao muž, a onaj drugi on. Obvezni i neobvezni dio braka reklo bi se. Binarni kod.
Znao je da se ne smije zaljubiti u nju. I njemu se baš to moralo dogoditi.
Saznao je da je voli dvije godine kasnije. Kad je odlazila u nečiji zagrljaj.
Nije to bio zagrljaj u koji bi baš i očekivao da ode kao recimo zagrljaj njenog muža. Nee - grlio ju je ovaj put neko novi. Mlađi.
Binarni kod je postao složeniji.
" Neko drugi, dvojka, dva... " kuckao je po tipkovnici mahnito slušajući iznova neki novi klik:
"110110210122200122222222222222..... "
dok su mu suze stvarale idealno mjesto za topljenje iluzija.
Ne više u srcu, ne više u duši. Nego u glavi.
